Историјат Међународног  покрета ЦК

Kорени Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца датирају још од     26.јуна 1859. када су се код Солферина у северној Италији сукобиле француско-сардинијска и аустријска војска. Без ичије помоћи на бојишту је остало на десетине хиљада тешко рањених и погинулих војника. Потресен призором, пословни човек из Женеве АНДРИ ДИНАН је организовао локално становништво да добровољно уз паролу  ТУТТИ ФРАТЕЛЛИ – СВИ СУ БРАЋА, пруже помоћ преживелима, без обзира на припадност. Три године касније 1862. Андри Динан је објавио књигу “Сећања на Солферино”, у којој поред о догађајима са попришта прича и о идеји да се у свим земљама образују Комитети за помоћ рањеницима, који би деловали како у рату тако и у миру.

Књига је имала велики одјек у јавности.Тако је фебруара 1863. у Женеви образован одбор од 5 чланова са задатком да Динанову идеју спроведу у дело под називом Међународни комитет за помоћ рањеницима. Он се касније развио у Међународни комитет Црвеног крста.
Крајем октобра 1863. на Међународној Женевској конвенцији утемељен је Покрет Црвеног крста. Прихваћена су три закључка: у свим земљама стварају се одбори, који ће у рату пружати помоћ војном санитету а у мирнодопским условима обучавати и припремати материјал. Постојаће централни Управни одбор, као и секције у целој земљи. Одбори ће радити у сагласности са властима, а чланови ће носити знак – црвени крст на белом пољу. Везу међу одборима, који ће се састајати на међународним сусретима, одржаваће женевски Одбор петорице. …

Поред тога Конференција је препоручила да државе прокламују неутралност војно-медицинских јединица и особља, што је постао основ за закључење прве Женевске конвенције о заштити рањеника у рату. Конвенција у складу са тим препорукама је закључена већ 22.августа 1864. Наредних година Конвенција је претрпела одређене измене, да би 1874. на Бриселској конференцији добила коначну верзију. Њу је прихватила већина европских земаља.

Данас постоје четири Женевске конвенцијекоје штите:

•  рањенике и болеснике на копну,
•  рањенике, болеснике и бродоломнике на мору,
•  ратне заробљенике,
•  цивилна лица у време рата

Међународни комитет Црвеног крста и даље пружа помоћ жртвама рата. Од самог настанка Црвеног крста као хуманитарне организације, творци овог Покрета, настојали су дефинисати основне смернице рада. Данас Покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца функционише примењујући седам основних Принципа који допуњују Принципе Међународног хуманитарног права, формулисане на 20. Међународној конференцији Црвеног крста, одржаној у Бечу 1965.