Историјат ЦК Параћин

Историјат ЦК Параћин

       30. јуна 1876. године Србија се нашла у рату са Турском. У то време у Србији  је било четири хиљаде руских добровољаца, међу којима је било и много официра на челу са генералом Черњајевим, који је био на челу српске војске. Новонастала ситуација је донела велики број рањених, болесних и мртвих људи којима је била неопходна санитетска помоћ и збрињавање. Целокупна ситуација у којој се нашла наша земља а под утицајем новоформираног Српског друштва Црвеног крста, наметнула је потребу формирања, а самим тим и ангажовања првих пододбора Црвеног ксрта по градовима.
     Одмах по формирању пододбора у Параћину, отпочело је прикупљање ствари које су биле потребне војсци која је туда пролазила и задржавала се. Ту је био главни друштвени депо за складиштење тих ствари. Из тог депоа снабдевале су се све оближње болнице. Једна од ратних болница била је и у Параћину, где су многи војници допремани са ратишта на лечење и збрињавање. У то време велики је број руских добровољаца био на нашим просторима, међу којима је и много официра на челу са генералом Черњајевим. У поменутој болници у Параћину  чији је оснивач био доктор Семешко, као рањени руски добровољац, налазио се и Н.Н. Рајевски тј. гроф Вронски, јунак из романа “Ана Карењина“  Л.Н. Толстоја. Болница је била смештена у  првој вишеспратној згради Петра Ружића, виђеног грађанина параћинске вароши (иначе данашња зграда Завичајног музеја у Параћину).  
       И поред тешких оклности које су чиниле тадашњи друштвени миље, поменута болница је пружала релативно добру медицинску помоћ. Сва та помоћ српским рањеницима и болесницима у рату 1876-1878.године, указана је под окриљем Друштва Црвеног крста. Параћински пододбор наставио је са својим редовним активностима на прикупљању ствари у вароши и околини. На позив газдарице резервне болнице, госпође Хедвике Гонсјеровске, рад пододбора је помогао “Одбор госпођа“. Тај одбор је радио при болници на пословима у кухињи и магацину, око припреме хране и расподеле гардеробе са великим пожртвовањем и солидарношћу хуманих људи.
     За добру организацију хуманитарног рада велика заслуга припадала је доктору Госијеровском, чији је рад и пожртвовање остало у најлепшој успомени. Касније га је у послу заменио доктор Навратил са још два лекарска болесника и шест болничара.
 Руководство пододбора у Параћину чинили су: Лазар С. Протић-председник, иначе свештеник параћинске цркве у то време (1803-1877), деловођа и магационер Светозар Стефановић, благајник Карло Ерлих, одборнице Наталија Богдановић, Анка Аранђеловић, Софија Петковић, Софија Бешић, Стана Шљивић, као и одборници Коста Димић и Ђорђе Ристић. У том периоду Српско-турских ратова 1876. године, на нашим просторима, доктор Андрија Бикл, иначе бригадни лекар, својим несебичним залагањем, великим пожртвовањем и стручним занањем остао је народу у лепој успомени.

Оставите одговор